Sama činjenica da je svaki deseti Nišlija učlanjen u vladajuću Srpsku naprednu stranku dovoljno govori o vladavini partokratije u ovom gradu, gde važi ona „da ništa ne možeš da završiš“ ako nemaš knjižicu ove partije, koja u Nišu ima čak 25.000 članova.
Ako se to uporedi sa brojem od oko 234.000 punoletnih glasača, onda je računica jasna. U jednom intervjuu Aleksandra Kujundžić, zadužena za evidenciju u Srpskoj naprednoj stranci (SNS), rekla je da se po dolasku ove partije na vlast veliki broj građana u nju učlanjivao, a da se sada to svelo na nekoliko novih članova dnevno. Toliko ni Gradski odbor Socijalističke partije Srbije (SPS) nije imao na početku višestranačja i vladavine Slobodana Miloševića. Demokrate su se nekako u vreme režima Borisa Tadića nekako domogle 7.000 članova, koji su takoreći iz istih razloga pristupali DS-u kao i danas SNS-u, pa kao nekada i Jugoslovenskoj levici, iz koje nikada nije objavljeno koliko pristalica ima u Nišu.
Prodali veru za večeru
Neko bi pomislio da je „ljubav“ prema ovoj partiji i njenom lideru Aleksandru Vučiću toliko velika da ljudi masovno hrle u mesne odbore da uzmu svoj „dobitni listić“, ali istina je mnogo drugačija. Najveći broj tih učlanjenih naprednjaka odlučio je da proda veru za večeru zbog gole egzistencije. Moral i čast su stavljeni u stranu jer neko želi da se učlani da bi se zaposlio, neko da bi zadržao posao, ima i onih koji bi da namaknu još neki dinar iz opštinskog ili gradskog budžeta putem socijalnih davanja, a pitanje za diskusiju glasi: da li u ovome ima elemenata kriminala? Zašto kriminala? Zato što se na stranačkim sastancima odlučuje ko će i koliko da dobije narodnog novca iz opštinskog ili nekog drugog budžeta.
Dejan Sovrlić, šef odborničke grupe „Dosta je bilo“ u opštini Medijana, kaže da se na tim stranačkim sastancima „deli“ narodni pazar i objašnjava način na koji se isisava novac zarad stranačkog rada, a koji aktivistima ide u džepove.
„U velikom procentu razlog učlanjivanja jeste posao, odnosno dobijanje novca iz državne kase. U opštini Medijana, na primer, ima devet komisija, što je mnogo jer je realno da ih ima tri. To su komisije za komunalnu delatnost, socijalu, životnu sredinu i druge. Jedan predsednik komisije dobija oko 24.000 dinara mesečno platu iz opštinskog budžeta. Članovi komisija dobijaju po sednici oko 1.200 dinara. I kada to sračunate u svim opštinama i u Skupštini grada Niša, to su milioni koji odlaze u džepove aktivista vladajuće stranke i njenih koalicionih partnera. Druga je stvar što je pre izvesnog vremena, na primer, jedna odbornica opozicije preko noći postala nezavisni odbornik, odnosno deo vlasti. Pitali smo se svi zbog čega je to uradila, a onda se pojavila vest da je ona kandidat za direktora Gimnazije ’Stevan Sremac’. I kako će ta žena da bude pedagog u tako cenjenoj školi posle nečasnog čina? Mi ih prozivamo poimence na sednicama gradske skupštine, gledaju u pod, ne smeju ni da se jave za reč da repliciraju“, priča Sovrlić.
PROČITAJTE JOŠ: “PROTESTI SE NIKADA NEĆE ZAUSTAVITI”
On navodi da se na stranačkim sastancima odlučuje po zahtevima građana odnosno članova za dobijanje socijalne pomoći iz republičkih ustanova za socijalnu pomoć.
„Na stranačkim sastancima se odlučuje, na primer, koje će ime biti predloženo za socijalnu pomoć, ali iz republičkog budžeta. I tom članu opština daje preporuku da dobije nekih 20.000 dinara. Taj član i uostalom svi ostali za novac koji dobijaju moraju da mašu zastavicama, dovode na učlanjenje druge komšije koje imaju neke probleme pa ih ’lažu’ da će to preko stranke da obave i slično“, priča Sovrlić.
Radiša Spasić, predsednik Udruženja radnika po ugovoru u Nišu, kaže da su ljudi toliko moralno izmrcvareni, da je pitanje da li uopšte i vredi pričati o moralu.
„Sredina juna je danas, a pre nekoliko dana je izvesna gospođa M. K., član Predsedništva Demokratske stranke u Nišu, zaposlena u JKP ’Medijana’. I o čemu mi pričamo? U Udruženje dolaze ljudi koji godinama grcaju u nekim dugovima. I šta se javlja kao najnovija pojava. Roditelji penzioneri se učlanjuju u SNS ne bi li te ’nemoralne dužnosti’ oslobodili svoju decu koja već rade po nekim ugovorima. To se vidi kada dođu da učlane decu i uz fotokopiju lične karte svog deteta prilože i fotokopiju svoje članske karte?! Prvo sam burno reagovao, a sada mi je to, u stvari, vrlo tužno“, priča Spasić.
Apetiti veći od budžeta
On navodi i primere partizacije u uobičajene životne navike. „Dolazili su nam ljudi koji su nam ispričali o tome da i u katastru postoji čovek koji mnogo brže vrši uknjiženja, a na osnovu stranačke pripadnosti. Najparadoksalnije je bilo kada smo čuli da se prave spiskovi po mesnim odborima SNS-a za zapošljavanje u fabrikama kablova koje dolaze na jug, mada se mora priznati da je to izmišljotina G17 plus, koji je jedno vreme na taj način namakao mnogo glasova. Nema tu klasičnog mita, nego učlani se, možeš da daš donaciju, možeš da lepiš plakate i spisak s tvojim imenom ide direktno u Nacionalnu službu za zapošljavanje, odakle ćete poslati direktno na posao?! Govorimo ljudima da su to apsolutne prevare, ali da su spiskovi postojali, to je tačno“, objašnjava Spasić.
Da situacija u SNS-u u Nišu i nije tako sjajna, komentariše nam jedan od članova, koji kaže da su među mnogim članovima u početku rasli apetiti, ali novca „nema za sve“, tako da su mnogi „razočarani“ jer se nisu partijski okoristili. „Sve je više nezadovoljnih članova. Evo, sada pripremamo odlazak na miting u Zaječar i jedva smo namakli četiri autobusa. To je 200 ljudi, a u mesnom odboru imamo preko 1.200 članova“, kaže nam on i upućuje na slučaj Nišlijke Snežane Jovanović.
Ova majka (46) dvojice sinova članica je SNS-a od početka. Sedam puta je operisana zbog kancera dojke i nedavno je doživela neprijatnost jer joj je predsednik komisije za socijalu SNS-a nazvao „droljom“ i „kurvom“ na sastanku kome je prisustvovalo dvadesetak članova. Tužila ga je sudu, a svedoci su rekli „da se tako nešto nije dogodilo“?!
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO) VUČIĆ: UĆI ĆU U UDŽBENIKE
(izvor: beogradski-glas.rs / Marko Smiljković)
