Dragi prijatelji evo i ova 2018. godina je na izmaku i sada već tradicionalno poslednji tekst u godini biće posvećen upravo predstojećim praznicima.
Svima želimo srećnu 2019. godinu i predstojeće praznike, ali i dalje se nosimo mišlju da praznici ne mogu biti zaista praznici ukoliko nema jedne jedine stvari – a to je sloboda.
Da li danas u Srbiji ima slobode? Hajde da pitamo sve one koji će sa svojim najbližima komunicirati preko skajpa, sve one koji novu kalendarsku godinu dočekuju sa starom mukom da li će im nikada veće plate i penzije biti dovoljne da se prehrane, hajde da pitamo porodice Olivera Ivanovića, Milorada Nikolića, Slobodana Tanaskovića, svih onih desetina hiljada ljudi sa protesta kojima danas nekakvi informeri i nekakvi ministri crtaju crvene tačke na čelu.
Da li je sloboda kada dete umesto na fakultet pripremaš u stranku, kada ga umesto da govori učiš da sluša, umesto da pita da se klanja. Ima li slobode danas na televiziji, ima li je u novinama, ili čak i na ulici?
Narednu 2019. dočekujemo sa istom zebnjom i istim mukama kao pre 365 dana. I u narednoj 2019. želimo samo jedno, želimo slobodu. A da bi slobode za nas bilo, izgleda da je neophodno da se onima koji nam je otimaju – oduzme.
Kalendar ćemo od sutra promeniti, ali problemi će ostati isti. Bez promene sistema, bez sprovođenja lustracije i bez nezavisnog i poštenog suđenja svima onima koji našu slobodu otimaju – nema ni nove godine.
Srećna vam još jednom kalendarska 2019. a novu godinu ćemo čestitati onda kad ona zaista dođe. A kad dođe………
