Da će izgradnja mini-hidroelektrana uništiti dragocene vodne resurse, te da je neohodno zaustaviti uništavanje planinskih reka i promeniti energetsku politiku upozorila su četvorica dekana Univerziteta u Beogradu i direktor Instituta za biološka istraživanja u otvorenom pismu upućenom ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu i gradonačelniku Pirota Vladanu Vasiću. Oni objašnjavaju da postoje mnogo efikasnije i isplativije opcije za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora od MHE.
Posle građana i aktivista koji mesecima unazad vode borbu za očuvanje reka na Staroj planini, zabrinutost za očuvanje prirodnih resursa izrazili su i stručnjaci. Otvoreno pismo potpisali su dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović, dekan Geografskog fakulteta Dejan Filipović, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Dušan Polomčić, kao i direktor Instituta za biloška istraživanja “Siniša Stanković” Pavle Pavlović.
Dekan Šumarskog fakulteta kaže da ne zna kakva će reakcija nadležnih biti, ali da se, osim ministra Trivana koji podržava zabranu izgradnje mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima, pitaju još neki ministri.
Nisam političar, ne donosim odluke, nemam moć. Naša je moralna obaveza je bila da se oglasimo i to smo uradili. Da javnost zna šta misle neki dekani koji se bave prirodnim resursima i prostorom ove zemlje. Rekli smo šta mislimo, videćemo kako će oni reagovati – kaže Ristić.
On kaže da je gradonačelniku Pirota Vladanu Vasiću poslao pismo u februaru ove godine, ali da on do danas nije na njega odgovorio.
Gradočelnik Vasić kaže za Južne vesti da odluku o mini-hidroelektranama daju druge nadležne institucije.
Sa dobrim delom pisma se slažemo. S druge strane krajnju odluku o tome da li je neka MHE prihvatljiva ili ne daju pre svega Zavod za zastitu prirode, elektrodistribucija i vodoprivreda, te su njihova mišljenja najvažnija – poručuje Vasić.
Može se naći prihvatljivije rešenje od mini-hidroelektrana
Dekani u pismu objašnjavaju da je Stara planina jedinstven ekosistem sa biološkom raznovrsnošću pastrmke, kao i brojnih drugih grupa biljka i životinja i kažu da planirana gradnja mini-hidroelektrana ugrožava tradicionalni način života, egzistenciju i mogućnost opstanka preostalog stanovništva staroplaninskih sela.
Vodno bogatstvo naše zemlje je pod dodatnom velikim negativnim uticajem brojnih zagađivača, lošeg gazdovanja, a povrh svega masovna izgradnja mini-hidroelektrana preti da malo preostalih dragocenih resursa bude potpuno uništeno – navode u pismu.
Dodaju da je jasna obaveza da se proizvodnja energije iz fosilnih goriva delimično zameni takozvanom “zelenom” energijom dobijenom iz obnovljivih izvora energije, ali po njima mini-hidroelektrane su skromni proizvođači energije.
Ako bi se sagradilo svih 856 objekata prema postojećem Katastru bilo bi obezbeđeno najmanje najviše do 3,5 % potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bili uništeni najvredniji brdsko-planinski tokovi, uz narušavanje predela i bio i geodiverziteta – napisali su profesori.
Podsećaju da su Srbija i Balkan jedno od najvažnijih područja diverziteta potočnih pastrmka u Evropi, a da se mini-hidroelektrane grade upravo na pastrmskim rekama, zbog naizgled dovoljne količine vode i nagiba korita, tako da se uz minimalna ulaganja, stvaraju uslovi za rentabilni rad postojenja.
Riblje staze koje se na tim postojenjima grade služe samo zadovoljenju formalnih propisa i izigravaju suštinu. One nemaju nikakvu svrhu jer potočna pastrmka nije migraciona vrsta i ne koristi riblje staze. Remeti se i režim prihranjivanja iz rečnog korita, tako da dolazi do smanjivanja izdašnosti ili presušivanja lokalnih izvora, što ugrožava i vodosnabdevanje stanovništva – navode u pismu.
PROČITAJTE JOŠ: KAKO TO DA U KINU NIJE OTIŠAO DIREKTOR KANCELARIJE ZA RUSIJU I KINU?! TOMO, JAVI SE!
Poručuju da dosadašnja iskustva zapadnoevropskih zemalja, a pogotovo u alpskim delovima Nemačke, Austrije, Italije i Francuske ukazuju na ove probleme što je podstaklo na brojne diskusije u ovim zemljama, kao i na nivou Evropske unije, o neznatnim koristima mini-hidroelektrana.
Novinar Južnih vesti potražio je komentar i od ministra Trivana, pitanja su poslata mejlom, ali do završetka teksta nije bilo odgovora.
Podsetimo, početkom septembra u Pirotu održan najmasovniji protest protiv gradnje hidroelektrana na Staroj planini na kome se okupilo više hiljada ljudi.
Meštani sela Temska i drugih sela na Staroj planini, već 2 godine vode borbu za očuvanje svojih reka, a inženjer Josić je prethodnih dana optužio jednog od vođa protesta za gradnju mini-hidrocentrala.
Aktivisti Inicijative Odbranimo reke Stare planine, “oslobodili” su Rudinjsku reku, a posle skoro 2 godina, gradonačelnik Pirota je pozvao borce za očuvanje reka Stare planine na sastanak, koji je po njihovim rečima, bio običan cirkus.
Aleksandar Jovanović Ćuta je u gostovanju u emisiji “15 minuta” rekao da je gradnja mini-hidroelektrana na Staroj planini zločin nad prirodom i ljudima, dok su građani prethodnih dana sakupljali potpise za Unesko peticiju. Ministar ekologije Goran Trivan u nedavnoj izjavi za Insajder rekao je da se neće pomiriti sa gradnjom hidroelektrana u zaštićenim područjima.
Meštani sela Stare planine, ali i zvonačkog kraja mesecima protestuju protiv izgradnje malih hidroelektrana na zaštićenim područjima, a Aleksandar Jovanović, koji je jedan od najglasnijih boraca za očuvanje prirode u ovom kraju, odbio je da u ime Saveza mesnih zajednica primi zahvalnicu Ministarstva ekologije, povodom dana zaštite životne sredine.
Savez mesnih zajednica Stare planine se već godinu dana aktivno bori protiv gradnje malih hidroelektrana na Staroj planini, a tek nedavno je reagovao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji je rekao da bi gradnji trebalo da se stane na put, jer to narušava netaknutu prirodu. Ipak, sud je poništio odluku ministarstva i “stao na stranu” privatnog investitora koji planira da gradi mini-elektrane. Jovanović je svoj problem izneo i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću prilikom njegove posete Pirotu.
(izvor: juznevesti.com)
