Povodom Svetskog dana slobode medija koji se obeležava 3. maja, novinari portala Espreso.rs razgovarali su sa iskusnijim novinarima i upitali ih kada su prvi put osetili cenzuru na svojoj koži.
Sloboda medija je uvek osetljiva tema. Poslednjih godinu dana mediji u Srbiji prolazili su kroz krah usled događaja koji karakterišu sve sem – slobode.
Novinarska udruženja pozvala su na akciju “Pet minuta gromoglasne tišine”, i uputila Proglas kojim su ukazali na tešku materijalnu situaciju, kao i na to da “političari koriste medije za političke obračune”.
Prošlu godinu novinari će zasigurno pamtiti po incidentima, ali i po verbalnim i fizičkim napadima, a isto tako i pretnjama, kao i blokiranim računima medijskih kuća.
Povodom Svetskog dana slobode medija koji se obeležava 3. maja, porazgovarali smo sa iskusnijim srpskim novinarima i upitali ih kada su prvi put osetili cenzuru na svojoj koži, kao i kakva je slika medija u Srbiji danas.
Novinar Brano Čečen u razgovoru za portal Espreso naveo je da se pritisak na novinar danas vrši suptilno, kao i da vlast čini da novinari “strepe”.
– Znate šta, dok nisam počeo da radim u privatnim medijima bio sam slobodan, već tamo negde pred bombardovanje, počele su da se događaju zaista zanimljive stvari. Nakon bombardovanja, privatni mediji i vlast su počeli da pritiskaju novinare i mene. Tako da mogu da kažem da sam tada prvi put doživeo intervenciju na tome što sam radio na primer 99. godine, i to dogodilo samo još jednom, na šta sam vrlo ružno reagovao, napustio redakciju i počeo da radim na drugom mestu. Danas se to radi suptilno, nije to cenzura, to je direktan uticaj preko tržišta reklama, ko krene protiv vlasti gubi sve ugovore sa advetajzerima i promeni način na koji radi.
Novinar Miloš Vasić, jedan od osnivača nedeljnika Vreme i autor knjige “Atantat na Zorana Đinđića”, u razgovoru za Espreso.rs rekao je da on lično nikada nije osetio cenzuru, ali da zna sa čime se suočavaju ostale kolege.
– Ja cenzuru nisam doživeo nikad, jer radim za jedan nezavisni nedeljnik, gde smo mi vlasnici. Mi ne zavisimo ni od koga, tako da je nama lako. Nije lako ostalim kolegama, njih razumem potpuno. Problem je u tome što današnje medije, neko ima u šaci uvek.
Ministarstvo kulture i informisanja ukazalo je danas na važnost osnovnih principa slobode medija, kao i uloge medija u jačanju demokratskog društva, kojima, pripada i Srbija.
Milovan Miša Brkić, srpski novinar, danas glavni i odgovorni urednik novina “Tabloid”, rekao je da cenzure oduvek bilo.
– Dovoljno sam mator da mogu da kažem da nisam osetio i nikada o tome nisam ni razmišljao tokom svoje karijere. Cenzure je oduvek bilo, u svim sistemima, i u vreme Tita, a i Miloševića. Sad mislim da je i u ovom demokratskom sistemu takođe sveprisutna, pogotovo jer je država vlasnik velike većine medija.
Slaviša Lekić kaže za Espreso kako u Srbiji nema cenzure kao takve, već da se radi o suptilnoj i nevidljivoj vrsti cenzure.
– Cenzure nema, ima ima autocenzure, beskrupulozne, surove i sirove. Opet, znalci znaju da je autocenzura nemoguće bez – cenzure. Ali ostanimo kod toga da umesto cenzure imamo ponižavajuću i zastrašujuću autocenzuru. Zašto zastrašujuću? Cenzura se uvek ticala aktuelne politike u državi i ona, logično, ide ruku pod ruku sa partijom i režimom, uz moć i vlast. Vlast bude i prođe, sa njom ode i cenzura. Autocenzura nije privremena mera ona je prisilno stanje duha sa kojim se teško izboriti. Pogotovo jer se protiv cenzure borite javno a protiv sebe i tog autocenzorskog u sebi –tajno, usamljenički i sa malo nada da ćete ikada se ikada otrgnuti. To nije opasno samompo onog ko je sebi nametnuo autocenzuru, već po celo društvo.
Slaviša Lekić dodaje kako su mediji zapravo u rukama jednog čoveka.
U situaciji kad je jedan čovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, ekploatišući je do krajnjih granica i kad vodeća stranka medije u Srbiji koriste kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim sebičnim interesima, ovo malo slobodnih medija živi, najblaže rečeno – u neprijateljskom okruženju. U najkraćem: veselo je – kao na autopsiji, tvrdi on.
Da se mediji nalaze u lošem položaju i više je nego očigledno, a da li će sedma sila dobiti rat ostaje da se vidi. Borba svakako neprestano traje.
(Izvor: Espreso.rs)
