Mala retrospektiva postera za Svetska fudbalska prvenstva. Poznati umetnici, propaganda, simboli i kontroverze na jednom mestu.
Poster za Svetsko prvenstvo u fudbalu koje se održava u Rusiji otkriven je nekoliko dana pre žrebanja grupa za 21. smotru najboljih svetskih reprezentacija. Kako je „istorija učiteljica života“, zakucaćemo i na njena vrata ne bismo li videli nešto što iznenađeni i zatečeni otkrivamo svakodnevno.
Napravljen u stilu konstruktivizma, umetničkog pokreta koji je nastao u Rusiji 1913. godine, jasno ističe figuru možda najpoznatijeg sportiste nekadašnjeg SSSR-a, čuvenog Lava Jašina. Popularni „Crni pauk“ prikazan je kako povređen ipak uspeva da dohvati loptu koja se činila van njegovog domašaja i simbolizuje globus. Zelena boja predstavlja teren, dok zraci svetlosti iz lopte predstavljaju „prosvetljenje“, odnosno magiju koju fudbal može donese. Iza ovog retro projekta stoji priznati ruski umetnik Igor Gurovič, a društvene mreže su „sijale“ od oduševljenja ljubitelja fudbala.
Naravno, odmah su krenule priče o tome šta bi sve to zapravo trebalo da simbolizuje – neki kažu da je Jašin kao golman figura kolektivizma (nasuprot tome su napadači koji su označeni kao predstavnici individualizma), drugi pak smatraju da povez preko desnog kolena nije slučajan jer simbolizuje „ranjenu Rusiju koja ipak uspeva da spasi svet i preuzme ga u svoje ruke“. Da simboli i kontroverze istih nisu zaobilazili ni postere prvenstava kroz istoriju, pokazaćemo vam kroz ovu malu retrospektivu.
Urugvaj, 1930.
Zvaničan poster prvog Svetskog fudbalskog prvenstva u Urugvaju delo je jednog od najpoznatijeg umetnika te južnoameričke države Giljerma Laborde. Organizatori prvenstva bili su oduševljeni kombinacijom crvene, crne i bele boje, kao i veoma neobičnim fontom za to vreme. U prvom planu je golman koji brani udarac u sam ugao gola, ali u nekom od narednih postera on će ipak (p)ostati nemoćan.
Italija, 1934.
Benito Musolini je važio za veoma promućurnog čoveka i jedan je od pionira sprovođenja političke propagande kroz sport. Učinio je to na Mondijalu 1934. godine gde je Il Duče vršio takav pritisak na sudije da oni nisu zaboravljali gde sude niti u jednom trenutku, pa je Italija postala prvi evropski prvak sveta. Poster za ovo prvenstvo pravio je Đino Bokasile, čuven i po izradi rasističkih i antisemitističkih postera radeći za italijanske fašiste i nemačke naciste.
Švajcarska, 1954.
Golman se drugi put vraća na poster na prvom prvenstvu sveta nakon Drugog svetskog rata – bilo je to 1954. godine u Švajcarskoj. Ovoga puta, za razliku od 1930, čuvar mreže biva savladan, a lice koje je osenčeno na pola prikazuje oštar pogled koji ne ispušta loptu iz vida čak i kada se ona nađe iza leđa. Nije poznato ko je dizajner ovog postera, ali je očigledno bio inspirisan kubizmom, slikarskim pravcem s početka 20. veka.
Čile, 1962.
Poster iz 1962. je tada bio jedinstven po tome što je bio prvi koji je upotrebio prazan prostor, a sve u svrhu simboličnog prikaza kako je fudbal igra celog sveta, odnosno svemira. Čelnici Fife su 1961. godine delo izvesnog Gabarina Ponsea odabrali među 300 kandidata. Prikaz lopte liči na Mesec koji kruži oko Zemlje i možda zapravo simbolizuje to da ljudi ne mogu bez lopte, kao što ni lopta nema svrhu bez ljudi.
Zapadna Nemačka, 1974.
Jubilarno 10. Svetsko prvenstvo u fudbalu održano je u Zapadnoj Nemačkoj, a čast da ga predstavi na zvaničnom posteru dobio je umetnik Horst Šefer. Silueta fudbalera na crnoj pozadini koji šutira loptu predstavljena je u impresionističkom stilu pošto je Šefer iskoristio mrlje kako bi fudbal povezao sa lepotom i umetnošću. Poster zaista izgleda kao nešto za šta biste stavili poslednji dinar da ga je napravio Nemac.
Argentina, 1978.
Politika je još jednom umešala prste čak i u ovom delu predstavljanja Mondijala. Poster Mondijala u Argentini 1978. godine prikazuje radost igrača u prugastim dresovima (jasno aludiranje na dresove Argentine) i to nije sporno. Međutim, napravljen je poentilizmu, slikarskoj tehnici koja se sastoji od tačaka. Kako su i prethodni radovi agencije Mandatos bili u sličnom stilu i listom u propagande svrhe vojne diktature, Argentinci i dalje veruju da je poster bio čista propaganda.
Španija, 1982.
Poster za prvenstvo u Španiji 1982. godine uradio je čuveni Đoan Miro. Poster je poslužio i svrsi i skinuo je teret vladavine Franciska Franka. Miroa je nova kraljevska vlada angažovala da simbolično prikaže rađanje demokratije na Pirinejskom poluostrvu. Ipak, ovaj katalonski umetnik je bio toliko nezadovoljan ovim delom, da je tražio da ga unište. Do toga nije došlo, a stranim gostima je bio jako upečatljv i isticali su da je baš „španski“.
Meksiko, 1986.
Poster za naredno Svetsko prvenstvo u Meksiku 1986. bio je jedini koji je u prvom planu imao fotografiju, a ne naslikano delo. Čuvenu fotografiju kamenih spomenika Asteka uradila je jedna od najpoznatijih fotografa Eni Lebovic. Svojevrsna igra senki omogućila je da na tom kamenu prikaže jednog od fudbalera koji juri za loptom. Akcenat je očigledno bio na bogato indijansko, prekolumbovsko nasleđe Meksika, ali je i pomalo bizarno.
Francuska, 1998.
Prvi poster kojeg se sećam sa Panini albuma bio je upravo ovaj iz 1998. godine u Francuskoj. Font je ličio na onaj iz uvodne špice „Prijatelja“ i pretpostavljam da je bio jako popularan devedesetih godina prošlog veka. Idejni tvorac rešenja je bila Natali le Gal, tada mlada studentkinja Fakulteta umetnosti u Monpeljeu. Dominiraju plava boja i šarenilo koje označava multikulturalnost, a u centru pravouganog prikaza je teren koji simbolično stavlja fudbal na prvo mesto.
Južna Afrika, 2010.
Žuta boja dominira na posteru Mondijala u Južnoj Africi 2010. godine. U njegovom stvaranju učestvovala su dvojica ljudi – Gabi de Abreu kao dizajner i tipograf i Pol Dejl kao ilustrator. U prvom planu je prikaz glave čoveka iz Afrike koji čeka loptu na udarac glavom. Žuta, crvena i zelena predstaljaju boje zastave domaćina, a cela kompozicija je u obliku Crnog kontinenta.
Nije sve u dizajnu, ima nešto i u politici.
Koji je poster ostavio najjači utisak?
(izvor: beforeafter.rs)
