Nije prošlo mnogo vremena otkad su turisti na spomen države Liban i glavnog grada Bejruta odmahivali glavom. Danas je situacija mnogo drugačija, pa ukoliko se odlučite da ipak posetite ovu zemlju, red je da nešto naučite o njoj.
Pariz Istoka
Mnoge gradove nazivaju „Parizom“, a glavni grad Libana Bejrut takođe je jedan od njih. Ovaj naziv vuče poreklo iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kad je „elita“ Bejrut doživljavala sjajnom alternativom Azurnoj obali. Takođe, postoji i još jedan razlog za ovaj naziv, a to je činjenica kako je zemlja od 1920. do 1943. godine bila pod francuskom vlašću. U samom Bejrutu, i dan-danas je snažan francuski uticaj.
More, more…
U Bejrutu dobro zapamtite ime “Ramlet al-Baida”. Naime, reč je o divnoj dugačkoj pješčanoj plaži, koja se praktično nastavlja na centar grada.
U duvanskom dimu
Jedna stvar koju je nemoguće ne primetiti u Libanu jeste da gotovo svi puše. Duvanski dim i dalje je veoma popularan, o čemu jasno govore i podaci Svetske zdravstvene organizacije. Naime, prema njihovim podacima, Libanci su treća nacija na svetu po broju pušača, a situacija je gora samo u Crnoj Gori i Bjelorusiji.
Malo nas je, al’ nas ima…
Što se tiče Bliskog istoka, Liban je druga najmanja zemlja, odmah poslije Bahreina, a po površini je čak 206 puta manji od Saudijske Arabije. Ako pogledamo ceo azijski kontinent, po površini je peta najmanja zemlja.
In vino veritas
Put koji vodi prema Baalbeku (grad u kom možete da vidite neke od najbolje očuvanih rimskih ostataka) poznat je po mnoštvu vinograda. Vino se ovde proizvodi još od rimskih vremena, a teren je idealan za mnoge sorte. Ako vas put nanese tu, posetite vinariju Chateau Ksara.
Odmora nikad dosta
Ukoliko tražite zaposlenje i pruži vam se prilika raditi u Libanu, to bi bio zaista pravi izbor. Zašto? Zato što Libanci od svega najviše vole državne praznike, kojih imaju ukupno 16. Od njih više odmaraju jedino Indijci i Kolumbijci, koji se na poslu ne pojavljuju 18 dana u godini.
Zemlja puna istorije
Nisu samo stari Rimljani kolonizovali Liban, već i mnogi davno prije njih. Dokaz toga je i grad Biblos, koji su osnovali Feničani, a koji još i dan danas postoji. Nalazi se 35 kilometara severno od Bejruta, a spomenuti Feničani su se ovde naselili u 9. veku pre nove ere (iako neki izvori tvrde da je to bilo i znatno kasnije), ipak, bilo kako bilo, Biblos je jedan od najstarijih gradova na planeti.
